|
Citation
|
Djuricic G, Milosevic Z, Alempijević D, Radlovic V, Medovic R, Ducic S, Golubović Z. Srp. Arh. Celok. Lek. 2017; 145(5-6): 234-238. |
|
Abstract
|
Introduction/Objective Child abuse is a significant public health problem in modern society. Many cases of violence against children remain undetected. Serbia has no official protocols for medical examination of abused children.
The aim of this study was to analyze the social, clinical and radiological characteristics of physical abuse of children aged up to three years that required hospital treatment.
Methods This retrospective study included 98 physically injured children admitted to the University Children's Hospital in period from 2013 to 2015, with suspected physical abuse. Beside the history of injuries, complete clinical examination and standard laboratory analysis were performed in all children as well as X-ray examination in children with apparent or suspected skeletal injury. Ultrasound examination and computerized tomography or magnetic resonance imaging were performed in selected patients. Final diagnosis of abuse was established by multidisciplinary assessment team. Children are divided in two groups: with proven and with suspected abuse.
Results Most of 98 children who were suspected of being abused (92%) were from one or both unemployed parents, 68% were male, 60% the firstborn and 44% younger than one year. Skeletal fractures had 92% of the children of whom 19% had two or more fractures. The commonest fracture was a linear skull fracture which was detected in 51% of cases. Abuse was confirmed in only 5 of 98 suspected cases.
Conclusion Among the known social risk factors for abuse of children, the low economic status of the family was the most frequent in our analyzed sample. The most common injury is a linear skull fracture.
Keywords: child abuse, children under 3 years, bone fractures
Увод/Циљ Злостављање деце је значајан јавноздравствени проблем савременог света. Многи случајеви насиља над децом остају неоткривени. Србија нема званичне протоколе за медицинско испитивање злостављане деце. Циљ рада је анализа социјалних, клиничких и радиолошких карактеристика физичког злостављања деце узраста до три године која су хоспитално лечена.
Методе У ретроспективну опсервациону студију укључено је 98 физички повређене деце са сумњом на физичко злостављање, хоспитализоване на Универзитетској дечјој клиници у периоду 2013- 2015. године. Код све деце су урађени: анамнеза, клинички преглед, стандардне лабораторијске анализе, а радиографско испитивање код деце са очигледном или суспектном повредом скелета. Код поједине деце урађени су: ултразвучни преглед, КТ и МР. Завршну дијагнозу злостављања је постављао мултидисциплинарни тим. Деца су подељена у две групе: са доказаним и суспектним физичким злостављањем.
Резултати Већина деце (92%) су из породица са једним или оба незапослена родитеља. Мушког пола су 68%, прворођено је 60% и 44% је плађе од годину дана. Прелом костију је имало 92% деце, од чега 19% два и више прелома. Најчешћи прелом је био линеарна фрактура лобање и то код 51% деце. Злостављање је потврђено само код пет од 98 сумњивих случајева.
Закључак У анализираном узорку низак економски статус породице је био најчешћи социјални фактор ризика за злостављање деце. Најчешћа повреда је линеарна фрактура лобање.
Кључне речи: злостављање деце, деца узраста до три године, преломи костију
Language: en |